Opis projekta

Nekoliko hiljada ljudi živi u Beogradu u situaciji beskućništva – na ulici, u tuđim podrumima, napuštenim objektima bez prozora, vrata, struje i vode ili gradilištima. To nije bio njihov izbor već posledica velikog broja nepovoljnih okolnosti koje su se preklopile. Oni su najčešće “gubitnici tranzicije”. Nisu vidljivi i vladaju mnoge netačne predrasude prema njima.



Na fotografiji dole levo je Bojan Stojanović, mladić od 33 godine koji je izašavši iz sistema socijalne zaštite – domova i hraniteljskih porodica, završio na ulici jer nije bilo nikakve podrške sistema. Istovremeno, stambeni fond u Srbiji raste za više od 20.000 stambenih jedinica godišnje koje su, međutim, apsolutno platežno nedostupne onima koji su najviše potrebne.

Oni žive u apsolutnom siromaštvu. Verovatno su najugroženija grupa u zemlji i zbog toga što ih sistem socijalne zaštite još uvek ne prepoznaje niti ima podatke o njima. A broj im neprestano raste. ADRA sa drugim organizacijama civilnog društva i vlastima nastoji da radi na sistemskim rešenjima. U međuvremenu, ovi mladi, žene i muškarci ne mogu da čekaju. Ugroženi su im dostojanstvo, zdravlje, život i sva prava. Život u beskućništvu je život u strahu i neizvesnosti, često u poniženju i diskriminaciji, i osećaju nemoći da iz toga izađeš jer nije do tebe. Neophodna ti je – podrška.



Jedna od napuštenih kuća koju iz nužde nasele, dok ih vlasnici ne izbace.

Podržite ove sugrađanke i sugrađanke. Postanite deo pokreta koji ne dozvoljava da solidarnost nestane i bilo ko bude zaboravljen i izostavljen. Istovremeno, Mreža za borbu protiv beskućništva u kojoj učestvuje i ADRA, radi na temeljnim reformama kako do beskućništva ne bi ni dolazilo. U međuvremenu, neophodna je hitna podrška.



Jedna od napuštenih kuća koju iz nužde nasele, dok ih vlasnici ne izbace.

NA KOJE NAČINE MENJATE ŽIVOT OVIH SUGRAĐANA:

→ sa 5.000 RSD – jedna osoba dobija pravnu pomoć, lična dokumenta, zdravstvenu knjižicu i šansu da bude smeštena u dom;

→ sa 10,000 RSD – jedna osoba dobija pravnu pomoć, lična dokumenta i šansu da bude smeštena u dom, kao i pristup tuševima i čistoj garderobi čitav mesec;

→ sa 20,000 RSD – 10 osoba a koje su sa hroničnim bolestima leči se mesec dana dok se ne obezbedi zdravstveno osiguranje;

→ sa 50,000 RSD – 10 osoba mesec dana dana imaju pristup tuširanju, čistoj garderobi, lečenju i psihosocijalnoj podršci, dok se rešava pitanje smeštaja i uključenja u društvo.





Kako ljudi dospevaju u situaciju beskućništva?

Ovakva životna situacije nije lični izbor već posledica preklapanja više nepovoljnih faktora. Mnogo je životnih priča i svaka je složena a dodatno usložnjena ukoliko je reč o mladoj osobi, ženi, osobi koja je trpela nasilje, romske nacionalnosti, osobi sa invaliditetom, i tako dalje. Ovo su samo neki od primera:

→ Osoba ne poseduje stan ili kuću, ne može da ga priušti zbog toga što je preskup, ne može da zarađuje zato što ne poseduje dokumenta jer ne postoji način da ih nabavi;

→ Osoba je bila fizički radnik, često neprijavljena, izgubila je zdravlje i ne može više da zarađuje;

→ Mlada osoba koja je izašla iz domova za decu bez roditeljskog staranja ili hraniteljskih porodica završi u beskućništvu;

→ Devojka ili žena trpi porodično ili partnersko nasilja u kom slučaju ona pobegne “na ulicu"

→ Osoba je lečeni psihijatrijski pacijent ili ima psihijatrijske probleme ali nikad nije lečena; u oba slučaja ona nije u stanju da živi stamostalno i završi u beskučništvu;

→ Osoba ne poseduje dokumenta i ne može da se leči, ili poseduje zdravstveno osiguranje ali joj državni sistem zdravstvene zaštite ne pruža usluge zbog neprilagođenosti ili diskriminacije.



Ko su oni? Oko 16% su mladi, 18% su žene, 35% imaju neko oštećenje mentalnog zdravlja što bude i uzrok beskućništva i njegova posledica, 60% ne poseduju dokumenta jer nemaju prebivalište a nadležne ustanove koje su dužne da im svejedno obezbede dokumenta to urade tek nakon mučnog žalbenog procesa i do 18 meseci.

 



Autori fotografija: Miloš Stošić, Sara Ristić